Poslovna strana

 

Interesovanje investitora za gradnju termoelektrane Štavalj

Izvor: blic

Investitori iz Češke, Rusije i Kine zainteresovani su za gradnju termoelektrane u Štavlju na Pešteru i otvaranje nove jame za iskopavanje uglja, izjavio je Mensud Turković, direktor Rudnika mrkog uglja "Štavalj".

On je novinarima kazao da je Rudnik Štavalj sa 200 miliona tona potvrđenih rezervi najveće ležište uglja za podzemnu eksploataciju u Srbiji.
 

- Izgradnjom termoelektrane snage od oko 300 megavata i otvaranjem nove
jame u Štavlju, moglo bi da se zaposli 1.000 ljudi - kazao je Turković i dodao da je planom Vlade Srbije rudnik "Štavalj" na ozbiljnom putu da realizuje tu investiciju.
 
On je kazao da Rudnik mrkog uglja "Štavalj", koji posluje u okviru Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", trenutno zapošljava 460 radnika koji imaju plate u proseku od oko 40.000 dinara.
 
Kako je istakao Turković, privreda u Opštini Sjenica je u teškom stanju i ima malo prilika za zapošljavanje, tako da se na jedno radno mesto u Rudniku javi po 10 kandidata.
 
On je kazao i da je Rudnik "Štavalj" ove godine imao problema sa oksidacijom u jami, zbog čega polje pripremljeno za eksploataciju moralo da se blokira i da se pripremi novo.
 
- Puna eksploatacija u rudniku počela je 1. decembra i nadamo se da nećemo imati nikavih problema - kazao je Turković i dodao da je u 2011. iskopano 80.000 tona mrkog uglja, a da je plan za 2013. godinu 83.000 tona.
 
Vladimir Milošević, direktor "Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica" u restukturiranju kazao je da u sastavu tog preduzeća posluje devet rudnika i da trenutno zapošljavaju oko 4.150 radnika.
 
- Strategija nove vlade je da "Resavica" ostane u državnom vlasništvu u celosti - kazao je Milošević.
 
On je ocenio da je rok za završetak restukturiranja do 30. juna 2014. kratak, ističući da je sistem "JP Resavica" veoma glomazan i da je zbog toga teško napraviti promene.
 
- Novo poslovodstvo rudnika "Resavica" trenutno radi na suzbijanju korupcije i na tome da se otvore nova ležišta uglja da bi se povećala proizvodnja. Radi se i na smanjenju troškva. Sve to sa ciljem da se ostvari što veći profit - kazao je Milošević.

Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu u martu 2013.

Izor:Blic

Nacrt novog zakona o poljoprivrednom zemljištu biće završen do marta naredne godine, a najveće promene odnosiće se na uređenje i monitoring korišćenja zemljišta, ali i na pooštravanje kaznenih odredbi, izjavio je danas Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Minisatarstva poljoprivrede.

- Probaćemo da otklonimo nedostatke u primeni postojećeg zakona, pre svega u delu korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini - rekao je Knežević i naveo da će se pooštriti kontrola svih zakupaca poljoprivrednog zemljišta u
 

državnom vlasništvu, ali nije želeo da iznosi pojedinosti.
 
Kako je dodao, promene će se odnositi i na poglavlja zakona vezana za uređenja poljoprivrednog zemljišta, i to u delu zemljišta kod komasacija i navodnjavanja.
 
Knežević je ocenio da se "najveći nedostaci kod korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini odnose se na nedovoljan monitoring i nepostojanje adekvatnih kaznenih odredbi".
 
Kako je objasnio, razmatra se uvođenje novih kaznenih odredbi, kao i povećanje iznosa već postojećih kazni, ali i povećanje broja poljoprivrednih inspektora koji kontrolišu na koji način se postupa sa zemljištem.
 
- Trenutno u Srbiji ima 19 poljoprivrednih inspektora što je nedovoljno, zbog čega se planira povećanje njihovog broja u saradnji sa lokalnim samoupravama - kazao je direktor Uprave za zemljište.
 
Knežević je istakao i da zakon o naknadama za korišćenje prirodnih resursa koji je u pripremi, niće dodatno oporezovati neobrađeno poljoprivredno zemljište.
 
On je ipak naveo da je poreska politika u oblasti zemljišta veoma važna, zbog čega Ministarstvo poljoprivrede u saradnji s Ministarstvom finansija pokušavaju da pronađu način na koji bi porezima moglo da se utiče na povećanje obrade poljoprivrednog zemljišta.
 
- Zemljište je prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa i zato treba da ima specijalan tretman - kazao je Knežević.
 
On je istakao da problem napuštanja poljoprivrednog zemljišta postoji i u EU, gde zemlje poput Litvanije i Estonije imaju više od 40 odsto poljoprivrednog zemljišta koje je napušteno, a ukupno se u Uniji ne obradjuje oko 38 miliona hektara.
 
Knežević je kazao da u Srbiji, od ukupno pet miliona hektara obradivih površina, svake godine neobrađeno ostane od 200.000 do 500.000 hektara.